Žena

Ћ Е НА 401

Марија, Јелена, одите овамо, да вам нешто лено покажем“. Деца оставише лутке у трави и дојуре Анки, која их, не говорећи ништа, одведе у собицу иза кујне.

Девојчице се јако изненадише. У једном углу иза пећи лежи Дијана са три мала кучета у једној корпи застртој дроњцима неког старог јоргана. Деца су била ван себе од радости, а и Дијана је била пресрећна.

Анка узимаше једно по једно куче из корпе и даваше их редом Марији и Јелени у руке.

Дијанине се очи сијаху од радости, њој беше мило што се њени штенци допадали њеним малим

другарицама, Марији и Јелени.

Кучићи беху готово сасвим црни, једно је имало малу, белу пегу на грудима, другоме је био врх од репа бео, а треће је имало шапе местимице беле. Али јадни младунци беху слепи. Стара им Анка објасни да ће тек кроз девет дана прогледати.

Док су деца седела у собици посматрајући кучиће, поче се Дијана, врпољити и изађе из корпе. Тада опази Марија да је Дијана јако омршавила, још јуче је била тако обла пи пуна; то је изненадило и мислила, је, да је Дијана болесна.

ујна је морала да види кучиће, а кад се ујак увече кући вратио, прво су му деца испричала да је Дијана добила три кучета. Тако су били лепи, да је пи ујак морао отићи да их види. | Сутра дан се одвезе ујна у село да пазари. Она поведе и Јелену, да у повратку држи кесице са кафом и шећером. За то време остане Марија сама са ујаком код куће. Они одоше опет да обиђу кучиће, а Марија се сети, да је Дијана јуче страшно мршава пагледала, па упита ујака да није болесна.

„Видиш, _Марија а“, одговори ујак, „у самој ствари Дијана није болесна, а природно је да је заморена и изнемогла, јер је целу ноћ своје штенце хранила и чувала“.

„Али Дијана јејош јуче страшно мршава пагледала“, примети Марија.

„То има свог нарочитог узрока“, продужи ујак, . Бо се јамачно још сећаш, шта сам ти при Ла