Žena

МЕНА

П. тетка: Наравно, кад би било удешено да деца падају с крушке или с тавана.

Мргуд: Не треба да падају с крушке ни с тавана. Знаш ли шта су то протовоји, инфузорије 2

П. тетака: Не внам, а п не тиче ме се.

Мргуд: 'То је видиш, драга моја, једна врста животиња. Оне, хвала богу, немају ува, па не морају да слушају ваше: Цију — цију, и пију — пију! Не морају да се жене; ни да држе куварицу. Него расту, па с времена на време отпадне парче с њих, а то парче израсте у исто такву животињу. |

Ш. тетика: И тп би волео да одпада и месо се нас, него што живимо по божјем закону2! Но јеси ли чуо, баш те нису бадава прозвали: Старословен. Та ти су у очи смрти наређивали да живу жену спале крај њихова мртва тела.

Мргуд: Море, шта су имали од тога што су жене спаљивали после смрти мужевљевер! Требали су те непотребне ствари на таван, па би мушки дуже живели.

Јулка: Тата се само шали. Него ако дозволите, отпеваћу вам песму о старим Словенима.

Сви: Да чујемо!

Јулка (седа за гласовир и пева:)

Стари се Словени Тешко кравили,

Са мртвим су мужем Жену спалили.

Ми младе Словенке Мушке палимо, Са њихова срца Студен кравимо.

Старе су Словене Жене будиле,

И понизно њине Руке љубиле.

Нас Младословенке Мушки пробуде,

И сретни су кад нам Руку пољубе.

Стари су Словени Жито косили,