Žena

546 _ _ЖЕНА

Мргуд (исто тако узрујано): Шта каже Шта каже Софија: Ето шта каже: „Драги моји једини пријатељу! Нисмо били сретни у трговини. Нисам могао да спасем ни оно 20 хиљода круна, за мираз: твојој кћери. Ја сам се пре неки дан оженпо, и да"нас се укрцавам са мојом обожаваном грлицом Аранком ва Америку. Дајем свој благослов, да може други бити место мене стари сват. — Рачун ћу ти послати, чим добијем мало времена, да видиш на што смо изгубили новце... Твој искрени пријатељ Марко“.

Мргуд: Оженпо се! Он се оженио 2!

Јањићка: Ђаво за њим што се оженпо! Алп је однео новце. Однео је мирав твоје кћери.

Мргуд: 'Га то је скоро немогуће... А шта ћемо сад >

1. тетка: Ето ти тај твој најсавршенији човек! Нема ни жене ни погодице, него се бећарио. И томе си ти поверио мираз свога детета 2

Мргуд: Шта ћемо сад, наопако 2!

П. тетка: 'То ти је била „потребна ствар“!

Мргуд: Дабогме, сад неће бити ништа од сватова.

Софија: А зашто да не буде ништа од сватова7 Млади су, здрави су, нек раде. Док је гзуба биће хлеба! :

Мргуд (очајно): А зар ће он хтети да је узме без мираза 2

ЈП. тетка: А што не би увео младу, здраву, паметну девојку бев новаца2 Зар сте такви ви људи2 Та море, ђувегија није бабетина! Он није жентурачентина! Он није змија! Он није непотребна ствар. Он је потпун човек,

Мргуд (шета по бини и хуче): Ух, ух! Да грлне бруке! Шта ћемо садр Ух, ух! Ја ив овог стања не знам излаза.

Софија (прилази и говори му благо): (амо не губи главу! Има излава. Они се волеи увеће се. Он је вредан пи поштен човек. А после, нисмо баш багвим бев ичега. Ти ми већ од 90 година дајеш за домавлук и никад ниси тражио рачуна. Ја сам тај новац, улагала у задругу и данас имам близу 6000 круна. Опет је нешто.

Мргуд: У какву задругу