Žena

сл (21 Вл

ВЕНА

0) конзервовању животних намирница.

(ава омаћлтте) Је Ј. Београд.

Домаћицу у њеном раду помажу или одмажу многе животиње и биљке. Јесу ли доста велике, како би их људско око могло видети, може домаћица лако оценити корист или штету, коју од њих има; но много је горе, јесу ли ти наши домаћи пријатељи или непријатељи тако мали, да њихов живот и рад не може домаћица голим оком пратити.

Међу најмање домаће пријатеље и непријатеље спадају животињице, које се састоје из једне једине ћелије, које само под микроскопом можемовидети, а зову се бактерије или микроби.

Врло много бриге задају домаћици гљиве, које стварају буђ и које надмашају по величини остале гљиве и могу се слободним оком видети. Оне живе растварајући органске супстанције и могу беланчевину да сваре. Воле јако кисеоник, зато се ређе развијају у течности, и најчешће расте на површини влажних предмета. На влажном ваздуху ухвати буђу све: хлеб, старе обуће, зидове.

Ове гљиве развијају се и при готовљењу хране. Оне су у Европи згодне у једном случају, а то је при справљању рокфорског и горгонцолског сира. У осталим случајевима гљиве, које стварају буђ кваре свако јело. Животне намирнице очувати, значи сачувати их од распадања. Што су намирнице сувље, тим ћемо их лакше очувати, зато се из многих биљних продуката вади вода. Као што се трава конзервује сушењем на сунцу и постаје сено, исто се тако и воће конзервује сушењем. На топлим зрацима тропског сунца може да се конзервује месо, када се на форму дугих појасева исече и обеси на сувом ваздуху. Да би се у нашем климату месо очувало, мора се водити рачуна још при самоме клању. Закланом свинчету треба крв да истече, затим се цело живинче опари, како би се длаке лакше очистиле и сва прљавштина заједно са бак-