Žena

ЖЕНА | 567.

То је најсавршенија веза у људском душтву. Отац и син, мати и кћи, браћа п сестре — растају се. Она оставља дом, у коме се родила, оставља матер и оца и све најближе своје, оставља оне, са којима је једна крв и једна кост, и иде за човеком, који је њој — туђа крв и туђа кост. Он чини то исто. Почиње с њом у заједници нов живот и нову борбу, која треба да траје до гроба. Ово је највише, али и најтеже што се може захтевати од човека и

жене. Изгледа чисто — премного. Из тих људских домова стварају се села и вароши, из тих села и вароши — држава. И каква су

поједина гњевда, таква је и држава. У тим гњездима ниче врлина и порок; у тим гњездима ничу и развијају се они, на којима ће да остане свет; у тим гњездима је будућност народа.

Породица је велика, света реч, о њој се не може — ћБаскати. И може ли бити ишта важније и судбоносније, од онога корака, када приступају двоје младих да оснивају породицу, да се везују за цео живот Сме ли ту да буде лакомислености, и сме ли ту да буде трговине 2

Не треба да се варамо. Није све у нашој руци. Наш живот и правац нашег живота зависи много, врло много, више но што многи и мисле, од здравих државних установа. Држава постоји због држављана, и здраве економске и друштвене установе утечу много, врло много и на брак и на породицу. Али ако је истина то, да смо ми у многом погледу само „сламка међу вихорима“, истина је и то, да смо

ми у многом — ковачи среће своје. Ја знам, да је валуд говорити некоме: Буди паметан, — кад он нема памети. И знам, да је залуд го-

ворити некоме: Пази, — кад он није научио пазити. Али ја и не говорим глувима, да саслушају ове редове. Хоћу да се мало забавимо окосличности, која треба да постоји међу онима, који склапају брак. Где нема потребне сличности, тамо је потребно јединство у браку — немогуће. целој се природи тражи и налази што је слично. Има до душе, да се по пољанамама, шумама и водама