Žena

526

ВВ Е НА

Теби хвала, мени бог нек прости, јер умирем с моје невиности!... Кад то рече, пође да утече, Да се дави или стрмоглави... Престрави се јунак од мегдана, Неста крвце с румених усана, Нит' зна крочит, нити речце рећи (Да је хтела могла је утећи). Ал се Марко за тим повратио, Па се онда натури за њоме, А био се толко поплашио Ко никада у животу своме. Сустиже је, па је уверава: Зар и због тог да те боли глава ја ћу хтети, умети и знати Тој клевети језик ишчупати. Ал му госпа тужно одговара: Над јунаци теби нема пара, Твоја снага градове салама, Али шта ћеш Марко са бабама 2 Клевета је оштрија од мача, Клевета је и од Марка јача, Она не зна за јавне мегдане, Тек осетиш зубе отроване... Кад се браниш, то је само дражи, Кад удараш, то је само снажи, У сто рува она се облачи, У сто рупа ена се завлачи, Не можеш је мачем по грудима, Не можеш је заклати зубима, Нит" јој руке конопцем стезати, Шарцу коњу за реп привезати: Кад клевета своју замку баци, Прво гину — најбољи јунаци. Види Марко, госпа право има, Бесно шкрипну јуначким зубима: Шта ће она тужна без образа 2 И он види само два излаза, Један излаз да се млада дави, Други с куле да се стрмоглави; То тек види, а излаза трећа Јунак Марко и сад се не сећа...