Žena

606 ЊЕНА

Домаћица изађе из собе, заврте главом, па покупи све Јулкицине лутке и унесе их у собу. — Децо, каже, сад брзо ужинајте, па онда сиграјте мало са луткама. Видите, како су лепе. Ако се мирно и лепо сиграте, похвалићу вас вашим матерама.

Деца су ужинала, те се после запграше с луткама. У Јулкице има осам женских лутака, један велики лутак, некакав Тиролац са кратким чакширама п голим коленима. Тамо овамо, па наумише да га ожене.

Нађоше, да у Бојане има згодна лутка за невесту. Бојана има две. Једна је већа и неколико старија, а друга је мања и млађа. И до сад ву оне увек говориле, да су то мати и кћи. Наравно, да ће удати кћер ва Тиролца.

Бојана каже: Ко ме треба нек ме тражи, ја моју лутку ником не намећем.

— Добро, добро, каже Иванка. Ми ћемо већ доћи да је провимо, али ћемо питати њену матер: Прија рано, а колико је тешка невеста2

— Како тешкар пита Бојана.

— Па зар ти не знаш, лудицер 'Го значи: колико има девојка хиљада2

— Мој младожења не тражи хиљаде. Он се не продаје, узвикну Јулкица.

— Еда, каже Вера. — Ево мој чика Марко. Мама моја нашла му красну девојку и каже: Теби не треба. новаца, имаш доста п можеш бирати по вољи. Али чика Марко каже:

— Не требам новаца, али опет нећу узети сироту, јер би казали, да сваки нађе девојку с новцима, само ја нисам могао. То би била срамота по мене.

— Нека се заљубе, каже Јулкица. — Кад се двоје заљубе, онда не траже новаца. — Нек се заљубе — одлучује већина.

— Има л твој Тиролац матер, пита Бојана.

— Ето може му бити мати ова плава, дебела, каже Јулкица.

— Е да, онда нема ништа од сватова. Не дам моју лутку на свекрву. Он не сме имати матере, па да је после секира.

-– Е да, каже Јулкица, нека се она добро влада,