Žena

ВЕНА 609

молиле да не иде кући, и некако је умирише. После су продужиле разговор. Већином ву све елушале понешто, али нису равумеле потпуно.

Напослетку ће рећи Иванка: Није рода. Она има дугачак кљун, али не може понети онолпко дете.

— Може, каже (имка. Ја сам толико пута видела то насликано.

— И ја сам видела насликано, али то сликају зато, да преваре нас децу. С нама никада о тим стварима не говоре и увек крију и забашурују. Него внате шта2 Ја идем да питам моју маму.

Ако бога знаш, ваљда ниви луда! узвикну Бојана. Зар те није срамота да то питаш твоју матер Нипошто! говориле су оне друге.

— А зашто да ме је срамотар пита Јулкица. Хоћу да внам. Срамота је кад скривим. Само ви причекајте мало, сад ћу се вратити.

Другарице су је одговарале, па кад она не хтеде попустити, оне почеше да беже кућама.

— Дај ми моју лутку! тражила је Бојана.

— Не дам тако! Ми ћемо се сиграти прво конвисторије, па ћемо их раввенчати. Онда је носи.

— Шта је то конзисторија 2

Јулка им тумачи: — То је владика и прота и попови и адвокати, они развенчавају, кад муж и жена не могу да живе. И кад муж жену отера или жена побегне. И мој је тата у конаисторији. И чика прота је у конзисторији.

— Па добро да се спграмо конвисторије п да раввенчамо лутке, вели Бојана, али немој да идеш и питаш маму о оном.

— Друге ћемо их недеље развенчатп. Морам питати тату: Зашто се сме развенчати. Један се човек развенчао, што му је жена имала велику болест падавицу.

—- Једна се жена развенчала што је муж био пијаница и карташ и тукао је.

— Није то доста кад је туче, вели Јулкица. Ја знам то боље.

— А зашто није доста кад је туче! пптају све у један глас.