Žena

ВЕНА

Никако ето бојом Да то оствари сад.

Душа му стог и стрепи И дрхти живот млад; Ма да га љубав крепи

· И ободрава над...

1911.

Ну гле! већ сутон пада, И мркла ноћ је ту, А сликар још и сада На свом је камену.

Дал: и сад слаже боје 2 Ил слуша шумни пад> Ил можда злато своје У санку грли млад 2...

Давно је већ и зора Разбила ноћни мрак, И врхе стрмих гора Већ злати сунчев зрак.

А сликар и сад седи На каму своме блед; Око му тупо гледи, А усне спаја лед.

По хладном лахор челу Витла му косе прам,

У срцу дотле врелу Угасио се плам...

А слап са стене голе, Уз такав лом и бес, И даље пада доле Гоо да је земљотрес !

Д. Прерадовић.

#