Žena

ЖЕНА 81

дете удато. Разумете ли, уцато од године дана... Мој је зет на граници код Прилипа... Зар ви нисте знали, да је моја кћи удата 2!

Погледах да видим ту њену кћер, али ње није више било у соби...

Ето видите, поштоване госпође, то је тај догађај у овоме рату, који ме је највише изненадио и зачудио. Био сам просто запањен...

Он заћута, и оне ћутаху, али не за дуго, него ударише све три у гласан смеј. Но свачему буде краја на овоме свету, па и злурадом смејању.

. Домаћица се уозбиљила и пита: –— Па збиља, господине, како је то било могуће, да ви недељама будете са женскињом заједно, дан на дан, да вас она храни и превија вам ране, а ви да не знате, да ли је она девојка или жена 2

— Е видите, госпођо, то ме је и њена мати питала. И разуме се, држала је, као што сигурно и ви држите, да сам неизказано глупав, што с тим нисам био на чисто. Али шта ћу, кад не пише ни једној женскињи на челу, да ли је жена или девојка. Ви би морали знати прилике у болници, па да разумете како је било могуће. Сваки рањеник, сваки лекарски помоћник зове болничарку: сестро! Нико јој не каже ни госпођице ни госпођо. Моја је болничарка била још млада као капља... Увек је говорила о нама, о рату, а никад о себи. Знао сам тек толико да је учитељица. На руци није имала никад брачна прстена. То сам говорио, управо прибацивао и њеној матери.. А она ми рече, да је то нека настраност њене кћери. Она није никада ни за време девовања носила минђуше, ни прстење, па није носила ни бурму. Увек је говорила, да она није дивљакуша, па да носи прстење на руци, кроз уши или кроз нос. Њен муж је то знао и одобрио јој.

— А шта јој је муж по занимању 2 питаше домаћица. Учитељ.

— Па шта је после било питаше домаћица. Како сте се растали >

Онога пута нисам остао на ручку.