Žena

МА ВА БЕСА 145

Марија Трандафилка.

Рођена је у Новом Саду 1814. Отац јој је био Ћира Поповић, занатлија и трговац. Као богата девојка уда се за богата трговца Јована Трандафила, родом из Брашове у Ердељу. Имали су двоје деце, Косту и Софију, па им обоје у раној младости својој умру. Јован и Марија заједно су вредно радили и имање своје множили. За живота мужевљева 3аједнички су распоредили своје имање на побожне, просветне и добротворне потребе свога народа.

Трандафилка је више пута говорила: Ја сам у читавом свом веку била само један дан сиромашна, а то је било, кад смо при пожару Новосадском бежали бурне 1849. и у граду Петроварадину при затвореним капијама морали гладовати, јер ни за које новце не могосмо ништа од јела набавити. Кад се сетим тога дана, онда осетим, шта је глад и сиротиња — и зато чиним и помажем сиротињу.

И чинила је целога века свог. Марија је после мужа живела још 20 година. Чинила је добра без престанка: ђацима је књиге куповала, туђу децу изводила на пут, невољнима давала месечну помоћ, многе питомце издржавала на великим школама; за време устанка у Босни и Херцеговини била је на челу добротворног одбора, а кадје у Новом Саду била велика глад, хранила је за шест недеља сву сиротињу без разлике вере, док није стигла нова храна.

Умрла је у Новом Саду 1883. и сахрањена је поред мужа свог у Николајевској цркви, коју су они после бурне 1848.-9. из пепела подигли.

Оставила је после себе на 1,400.000 круна, највећу задужбину, што је донде беше у Срба. Оставила је 30 стипендија за ученике Српске Велике Гимназије у Новом Саду, оставила је фонд за удају сиромашних девојака, сетила се болнице у. Новом Саду и подигла себи споменик, вечну кућу на овоме свету: Завод ва сртску травославњну сирочад. На видном месту, у српском делу Новога Сада