Žena

Њ ЕНЈА 189

Уа Жена у историји српској! Мита Ђорђевић Нови Сад.

Жене добротворке.

Наш српски народ имао је од памтивека великих људи и великих жена. Да их није имао, досад би му се затро траг с лица земље. Јер проћи кроз оних бурних десет векова и испијати чашу жучи до

дна — то је могао само Србин и то је могла само Српкиња. Упоредо с човеком ишла му је и жена; уз човека јунака пристајала је и жена јунакиња.

А кад престаде пушка да говори и њу стаде трајно замењивати културно оружје: плуг и перо, долазе са својом браћом и мужевима у ред и жене, да учине добра свом народу, некад саме, а некад у друштву с именом мужа свог.

Откако су нам књиге и школе почеле отварати умне очи, културна снага народна одскочила је необичном јачином. Много културнији народи од нас не могу се похвалити, да су се у кратком времену као ми Срби културно препородили. А за тај препорођај има српска жена својих знатних заслуга. Српска жена је добра и племенита срца. То је она и делима доказала.

Свака наша установа, завод или опћина има својих добротвора, а међу њима и леп број жена. Овде ћемо истаћи само неколико њих.

ж Ж

ж

Јевросима Лакетића.

Од године 1858. постоји у Србини — предграђу Херцег-Новога — поморска школа, једина те врсте чисто српска у васколиком Српству. Ово је задужбина српских добротвора Јована Бошковића, Буре Ђуровића и Јевросиме Лакетића.

Познато је, да је некада Бока живела највише од мора. Бокељу је морска пучина била равно поље,

где је он и орао, и копао, и сејао, и влачио, и жњео. Плод тог његовог трудног рада — поморци