Žena

512 ЊЕНА

Државна власт помагала је навадњаке, или би се можда још правилније могло казати: назадњаци су почели да помажу државну власт,

У нашем месту била је борба очајна. Што није ишло лепим, хтели ву да изведу претњом, обећава= њима, па и митом. Али су осетили да све то не вреди код иоле трезвених људи. Зато почеше да часте свет и да га опијају. Опијају данима, недељима, месецима. Кога ухвате једнога дана, томе нису дали да се истрезни до избора. У неколико крчми пило се и частило дан ноћ, с дана у дан, с недеље на недељу.

У то доба сека Стана кад донесе млеко, не може да се откине. — Шта ће то бити2 пита.

— Не бој се, одржаћемо се!

— А вар не видите, каже, како толики срљају на вино и част као свиње на валоврг Па онда оне њихове вечере. Народ је њихове части проввао — ђаволске вечере.

– Ништа им неће помоћи.

— И не дао Бог да им помогне, каже она. Али је срамота. Много је да и један Србин уради што не треба.

Што се више ближио избор, била је све већма раздражена. Долази и пшта: Кад ћете већ једаред и нама женама дати право гласаг Не би ни једна ишла, на та пијанко, Не би ни једна продала Бога и цркву и децу.

— Доћи ће једаред и то.

— Доћи ће, ал ко ће дочекати Олушала сам кад је био збор у порти. И кад сте тражили опште тајно гласање. Баш сте ви споменули и женско право гласа. Онда је неко довпкнуо: Та оне не би ишле на паприкаш п впно, али би поскуппли женски шеширп и свилене мараме. Бајаги, ми би се продале за шешир и свилену мараму. Само да и нас пусте, па би већ видели.

Кад је већ дошло сасвим близу избора, дошла је једног дана бледа као крпа.

— Шта ћу да радимр — пошта очајно. — Мој... мој... мој човек хоће да иде и гласа на њихову страну.

лака