Žena

216 ЖЕНА

кући мога оца било је друкчије. Кад је био избор у општини или ма где, онижљуби нас децу, дође пред икону и каже: Помог Боже цреви и народу! — и онда иде на избор. И онда жена стаде клетин пиће пи оне који због пића продају душу, а још више оне, који купују душе.

Када се изговорила, похвалим њену чисту у али јој приметим: — Да немаш деце и ја бих те брате загрлио и казао ти:Живела! Тако треба! — Али се ова ствар може ваљда и друкчије уредити. Ако ће да се поправи, можеш му и опростити. И треба да му опростиш. Опростиће му и бог, па и народ.

Али она ни да чује! — Шта, зар да се вратим и рађам и даље с њиме децу 7! АЕ изрод не треба да има деце; семе треба да му се утре. Он треба да им поврати оно пиће на прагу њиховом, п да се обеси као што се обесио Јуда Искарпотски. ;

Било је тешко с њом; алп је имала две невоље, и хтела да затражи у мене савета. Прва је невоља била, што поп Неистинко хоће да је тужи суду због увреде. Дошао јој у кућу, у име њеног човека и почео да је наговара да се врати кући. А она се осу на њега и завриска: — И ти сеп, црна душо, ишао по оним вечерама и куповао људе ђаволу, а не Богу. И ти се још усуђујеш, да ми долазиш 2 Срам те било!

Лржао сам, да то није одвише опасно и да неће смети тужити. Друга ствар била је већ много незгодноја. ЈЊен човек говори и поручује јој, да право на мушку децу има он, отац, и да ће јој децу одувети полицијом, ако се не врати. А она кажа, да не може без деце, и да ће пре погинути, но допустити да се то догоди.

– Бога ми, сека Стано, то ће се, видиш, догодити, ако он озбиљно усхте.

— Је ли то закон2 пита ме.

— Закон је!.

Поћути мало, па онда плану.

— Али внам ја, каже, и други закон. Кад је Јулу отерао њен човек, што је проводила неваљао живот, женско је дете требало да остане њој. Али је он до-