Žena

218 ЖЕНА

ће мене и моју жену послушати, ако јој овбиљно саветујемо.

— Покушаћу! кажем му. — А нећеш ли ме после осрамотити.

Клео се свачим на свету да неће.

— Добро, покушаћу. Али ће ићи тешко, Ти си (У очима поштених људи много скривио. Али верујем тп. Ако ви и поклизнуо, нисп пао. Та мајко моја, није ваљда ни тебе родила црна Арапкиња, него Српкиња.

После ми је долазио и Станин отац, да гледамо шта ћемо. – Ја самје учио, каже, да буде добре, Српкиња, али је нисам учио да буде распуштеница без највеће невоље. А ето човек се каје и куне децом својом, да неће ни помислити, да и по други пут онако што уради.

Удесисмо како ћемо да јуришамо на Стану. Али је мени потребно, да пре свега заузмем други град. Било је потребно, да наговорим моју жену, да нам и она помогне.

Ал' она неће. Каже: — Ви сви радите шта знате, ја не могу да је наговарам. — И све једнако: Не могу, па не могу.

Осам дана имао сам читавог покора у кући; на послетку је једва пристала. И тада је већ ишло. Навалисмо на Стану, и она је попустила деце ради.

— Па и ја велим деце ради!

Онога дана доцне у вече, вратила се Стана с децом мужу своме, Али у прво време није још било све заглађено. Он се сваког часа облизује око ње, али га она није пољубила. Одгурује га рукама и каже му: Одлави, треба ирво да се честито изветриш, јер још једнако заудараш на ђаволско пиће.

Када сам је после 14 дана питао у шалт: Је ли се већ изветриор она се намргодила и рекла: Црн ми је.

И опет прође четрнаест дана. Када сам је онда питао: је ли се већ ивветрио од оног ђавољег пића, она стидљиво обори главу. После рече само толико: Тражи новине и чита их!