Žena

224 АЕ НА неки човек пред биртијом, куда је Илија пролазио, дохватио му буквар и таблицу, буквар му издерао,; а таблицу ивлупао и све побацао, с речима:

— Нећеш више ићи у школу!

Сутра. дан тудо сат (за пон Рм, булодатком, да је тај исти човек био п пред школом с Илијом, када су деца полазила кући и питао га:

— Је ли те тукао кад год тај твој господин, да га убијем 2

— Није он мене никад тукао... одговорио је Илија.

Истога дана дође ми ујак Илијин сав утучен п убије

Нестало ми је Илије, господине!... Како је јуче у јутру отишао у школу, нема га кући... Распитивао сам за њега и у полицији, па пи тамо ништа не знају, — јадао се он.

Ја сам му исприповедао, што сам чуо од деце.

То је тај његов несретни отац... Жао ми је детета п срце ме боли ва њиме, јер ће пропасти код тога нечовека... — рече он. – Порадите, ако можете, да ми се врати... очајно ме је молпо.

Те власти нивам имао, али сам га упутио, како да га тражи. Гражио га је, ади га није нашао.

Када сам Илију брисао у записнику, горко сам уздахнуо п рекао у себи:

— Изгубљено дете !

„Бити мати, то је једна тешка ствар, али је вапста највиша сврха у људском животу.“ Када био овој васпитној истини наше удаваче мало више промивлпле, не би гледале брак само в лица, него ис наличја!

Наше женскиње удаје се већим делом, да се уда и да покрије главу, а после било како било. Удаје се неупућено и неозбиљно, и када га обувму озбиљнији-тренутци у браку, не зна да се снађе, и обично тражи излаза у разводу, од чега највише пате деца.

Равумни родитељи смишљено п постепено упућују децу своју за брачни живот и примером на