Žena

ВЕНА 235

„Жене напред“!

Ретко имамо прилике да завиримо у душу човечју. На балу, на улици, у друштву, тешко је то могуће. Само у тешким приликама можемо познати човека, а понајпре онда, када је реч о животу и смрти. Недавно смо имали прилике да загледамо у душу модернога човека, човека двадесетог века и можемо с поносом рећи, да човек и у најтежим часовима уме да се узвиси, и то и човек и жена. Видели смо, да још има праве љубави, пожртвовања и несебичности, па можемо рећи и правог каваљерства. Тиче се пропасти велике поморске лађе „Титаника“. Лађа је била 280 метара дуга, 30 метара широка (где је најшира) и 33 метара висока (7 спратова). Она је пловила 39 километара на сат (650 метара у минуту) а стајала је око 40 милиона круна, Било је на тој лађи парно купатило, био је живинарник, језеро у коме су хватали рибе, било је место где су се лоптали и трчали на бициклу. Било је путничких места, за које су плаћали до 10.000 круна. На њој је било милионара, али је било и сиротиње. Првога априла о. г. пред поноћ та се лађа сударила са огромним леденим брегом, који ју је управо распорио, а сутра дан у зору она је потонула. Било је неколико сати времена да се путници спасавају на чамцима. Али је на лађи било 2358 путника, а чамаца је било једва за трећину. Тада је капетан командовао по старом морнарском обичају: Мотеп Нгз! „Жене напред“. Разуме се да су се ту подразумевала и деца. У старо доба када је тај обичај постао, жене су врло ретко путовале, а деца још мање и оној неколицини жена давали су људи првенство.

Али тај обичај није одржаван увек. Пре 11 го дина, када је пропала француска лађа „Булоња“, на којој су били Французи и Талијани, нису спашене жене. Онда су мушки ножевима крчили себи пута у чамце И спасли се, а жене су пропале. Када је пре десетак година у средини Париза изгорео