Žena

266 ЋЕ Н А

Чак и време стало не да се одвити, Као да је мртва васиона цела. Само овде онде црне сенке неке

Више гробља старих кб опсене лећу, Да за часак тили, без шума и дреке Растру се по пољу, трави и дрвећу.

Нигде зраке светле, свуда мрежа врана, Цео свет се црни, препун чаролије; Као слутња клета сред несретних дана И најмање зрнце тајну какву крије. А из кутка сваког, кб да сто очију

Са погледом мрким кроз мрак густи прети:

Јежи нам се кожа; жиле брже бију, Као да нас гоне из пакла авети.

Сентомаш. Андрија Перков.

пзаарива

Не волим старост.

Пролази младост, неће се вратити више, Све мање дана, све мање истрајних дела. Што жури време, зашто нам односи снове И оставља нас зборана, старачка чела2

Не волим старост, бојим се клонућа духа. Силне идеје човека крепка, млада

Хоћу да сачувам у борби општа права, Са крепком снагом трошећ» се од рада. ·

Не волим старост, бојим се клонућа духа. Да не пригрлим што сам презирала дубоко, Идеје моје препуне жеља и снова,

Да мене презре доцније старачко око. Београд. Драга Петровић.

~