Žena

340 ЈЕ НА

интересу, и то јако. Имате ли случајно у џепу какву неиспуњену меницу 2

Зукић: Лепа ствар! Какав бих ја био трговац, кад не бих имао у себе по неколико меница!

Стана: Дајте највећу! Имате ли меницу од 10 хиљада круна 2 |

Зукић: (вади из џепа новчаник, премеће) Тако велику немам. Али имам четири, које се укупно могу испунити са 9 хиљада круна. Доста је и то, а напослетку може се меница и са најмањим биљегом, па и без биљега испунити до највеће своте.

Стана: Дајте овамо све четири менице!

Зунић: Госпођа кумо, како да вам заблагодарим! Ви сте прави анђео! (Хоће да је пољуби у руку).

Стана (одгурује га: Идите, идите само вашој младици.

Зукић: Сад ће одмах и она доћи (оде).

Стана бели): Е, сад госпођа кумо, дајте овамо нашега тамничара; толико ћете тек моћи урадити.

Јела: Гледаћу да га доведем. Ни зашта не могу јамчити, јер га оваква у своме веку нисам видела. (Оде).

Круна: Молим вас, само вешто!

Стана (шета по соби и говори): А, запржићу ја њему чорбу. Видећете само, како ће се окретати.

ПОЈАВА ШЕСТА. Јела, Бркић, Јован и Милан (улазе). Бркић: Хајде, децо; ду-ду-ду! Милан, дудуче, Јован (пева): Хајде царе разгоди, Све нам момке не води,

Џаба царе твога рата, Остах неудата.

Милан: Широк Дунав, раван Срем, Збогом дико, ја идем. Не реци ми драги збогом, Већ ме води с тобом. Јован:

Растаје се дан и ноћ, Дико, лаку ноћ!