Žena

348 ЋЕНА

стигну на зборно место, Јуста дочекују најсвечаније; на Розу Швимер и њену пратилицу се нико и не осврће. Ако нађе кола иде у последњи коли за поворком, и одседне у истој гостионици, где је обично заједнички ручак. Седне за какав мали сто у истој дворани и није никоме на терету. Новинари који путују с Јустом на збор, познају је и обично растелале ко је она, а она то и жели да постигне. Нека се што више говори о женском праву гласа, па ма у ком правцу.

Долази збор, и она се пење са својом другарицом на трибину, где је место за одбор и за говорнике. На врло многим местима не пуштају је горе, али она не уступа лако и често долази до крупнијих речи. Кад што јој испадне за руком да дође на трибину и онда увек при крају, тражи и она од председника реч. Председник се обично томе противи, али га стаје доста муке да је одбије. Често председник попусти и даде јој реч, али се врло много пута узбуни публика, неће да је слуша, и том се приликом чују и увреде. Али јој кад год ипак испадне за руком да је саслушају. Испрва се смешкају, шале се, упадају јој у реч, али се доцније умире и слушају је. Иду кући, врте главом и говоре: – Е јеси ли чуо шта та каже! Али је она блажена, јер се говори и претреса питање о женском праву гласа.

Када јој не испадне за руком да говори, она се онда задовољава и с тиме, да баца и дели са својом другарицом цедуљице међу присутне и на тај начин је много стотина хиљада цедуљица распрострла међу мађарску публику.

Ево шта пише на тим цедуљицама:

Грађани!

Ви се борите за опште и јаднако право гласа; хоћете да створите народни парламенат и да скршите владајућу класу.

је ли то истинско опште право гласа, које се односи на све мушкарце, а све жене искључује 2

је ли то истинско право гласа, које даје свима