Žena

РОБА 858

Габријела Рингерц. — „Пламен жртве“.

Јованка Вукелић Загреб.

Вриједно је, да обратимо пажњу тој немачкој еппсатељици, рођеној од оца Нијемца, матере Францускиње, а одраслој п удатој у Шведској, која је овим дјелом изнијела и освијетлпла један велики процес женске душе, а горући проблем брака — којп је жалибоже одувјек, данас више него икада, већим дијелом штекулација и трговина.

Узела је за јунакињу — жену широког душевног погледа, пскусну доживљајима, а нп мало егоистичну.

Елен Кеј — написала је предговор тој њеној књизи изашлој у Нјемачкој, те је сврстава међу ковмополите, а дјело интернационално, са за све једнаком важном темом.

Ипак „Пламен жртве“ није тендецпован — велп Елен Кејова — него симптоматична књига, која умјетнички приказује душевну борбу п МЕ бивале мишљење, према којему је „Пламен жртве“ један спмптом, јест нова одговорност осјећаја живућих — ва потомке.

„Пламен жртве“ доноси у форми дневника, живот лао сушичаве жене. Он», знајући од чега болује, одлучује живети одијељено од онога кога љуби, да не дође у пекушење склопити брак, из којега, бп се могло родити једно ново болесно створење Али тај етички мотив није њена једина накапа. Множина, карактеристичних црта жене, у том животном положају, чине јунакињу посве наравном и разумљивом; јер ајторпца знаде, да и код наших највећих жртава, могу и малп мотпви вудјеловати, дапаче, да пмаде и таковпх слабости, које нам припомажу, да се покажемо — јакпма.

„Пламен жртве“ је прије свега љубавна прича модерне, великодушне жене. као што та прича, долази пи у конфликт, између вјечно женске чежње за срећом и одговорности, према повом поколењу. Опажања су осим тога богата финим расматрањима женске душе, а у опће даје интересантне слпке и утиске града Висби.