Žena

860 ЖЕНА

Када посматрамо децу нашу, онда долавимо До уверења, да деца нису више оно што су бпла пре. А то је сасвим прпродно. Дошло је друго време, други свет, друго све, па није могуће ни да нам деца остану каква су била и да не постану друкчија. А друго, што хоћу да вабележим, то је, да не тражимо п усиљавамо се, да од наше деце створимо „стару децу“, онакву каква су била пре, јер то бити не може, а пи кадби могло, не би било добро. Деца су производ друштва п друштвених установа и прилика свога доба, па како су се и друштво п друштвене прилоке и установе промениле, није ни могуће да · данашња деца буду онаква, кеква су била под сасвим другим приликама. ·

По себи се равуме, да сви могу бити криви, и све може бити криво, што ву нам деца овака каква ву; крива и школа п родитељи и друштво и све друго, само не могу бити крпва деца, јер ву она производ свега тога и других прилика пли боље рећи пе. прилика. Кад нам не ваљају деца то не можемо и не смемо друкчије тумачити, него да не ваљамо ми. Наравно да би се могло опширно говорити и о том пптању, да ли смо и ми криви зато, што не ваљамо, пли су пи нас створиле прилике, али то би одвело и одвшле далеко.

Основна мана кривога васпитања је свакојако у томе, што је постало много теже живети но пре, свакојаке дужности су много веће и има их много више. И човек па већ пи жена немају више времена низашто; све што раде, то чине у журби, јер се мора заслужити насушни хлеб и морају посвршавати сви тешки и големи послови.

У овеј журби и трци изгубе родитељи мир; опп нису у стању да нађу довољно времена за васпитање своје деце, не могу довољно да се баве њима. Но када то и бива, прво иде други посао, п родитељи се лаћају деце своје у часовима када су пре морени, када им није ни до чега. Уопште је ова данашња јурњава нервпрала родитеље, а у нервовном, раздраженом стању може се чинпти све пре, само се не могу васпитавати деца За васпитавање потребна

адитивна атара ан

оатененвера о анарнене