Žena

А ЕСОН А 481

Али ни у вароши није боље. Наш свет махом намерно крије тлу болест и кад зна да од ње болује. Сем тога многи п не знају да су болесни, а по где када су у томе баш и лекари у недоумици. Снажно, једро и здраво чељаде годинама „теше и крха“, покашљује или храче: али нико и не сумња на јектику. Мисле на назеб, на хладно пиће, на влагу и хлапавицу, на сув ветар и прашину, на дуван, на дим и чађ ит. д.; лекар вели да је „катар“:, сипња, задуха ит. д.) а сви се теше оном нашом двомисленом приречацом: „Ко дуго кашаље, дуго живи“. 'Тек кад би се том кашљавцу испљувци тачно (мискроскопом") прегледали, могло би се утврдити, да је он јектичав и ва друге веома опасан.

Према томе било би најдаље, да се сваког кашљавца чувамо — све дотле, докле се прегледом његових испљувака тачно не утврди, да у њима нема клица туберкулове. Бар тако прави јектичавац не би осетио, да се само сви њега клоне и чувају, па се не би толико ни бојао.

Кашљаваца ваља се чувати и с тога, што они по гдекад избацују и клице других заравних болести“ често баш и онда, кад на њима нема никаква сумњива знака да су болесни.

Али све да кашљавци и не преносе јектику (и друге заразне болести), људска пљувачка, бале и хракотине су већ некако и саме по себи одвратне. Клони их се као нечег поганог баш: и онај, што их избацује, а камо ли неће други.

Према томе много греше против здравља, чистоће, реда и пристојности сви они, ој и тљују и искалиљују где стигну.

Да тога не буде, ваља већ децу одвикавати не да искашљано гутају — јер се тимо могу даље тровати, него да паве где ће испљувата.

' О том дерном „катару“ знају и прости људи, а варошани говоре већ и о „шпиц-катару“ — како га они изопачено називају.

# Микроскоп је справа са стаклом, које јако увеличава.

8 Н. пр. клице кихавице и балабана „инфлуенце“ (рорина), запаљења плућа, плућне трулежи, плућне куге, заразног запаљеног мозга, заушака, дифтерије (вратобоље), шарлаха, мрасе, малих богиња, сифилиса (вренге), губе и т. д. — па онда и клице гнојења и распадања (жвала разгнојених крајника и десни, „спалог врата“, нузле и т. д.)

ћ