Žena

680 би ПРЕ БА

и Јермена и по неки Грк. Међу њима има и једно интелигентно пријатно лице. Питала сам, да ли који говори српски. Ниједан! рекоше ми, Него француски разуме један Турчин, млад, плав, блед. Приђем његовом кревету и ословим га. Он ми рече, да је поручник, топџија, из Стамбула је родом, рањен је код Куманова у ногу. Допада му се у Србији и не мисли се враћати. Види се, да ову болницу не походи нико из милосрђа, већ из љубопитства, те тако ови рањеници не добијају никакве понуде, осим редовне болничке хране. Зато ме је изненадило кад сам други дан опет отишла у исту болницу са мојом познаницом, да две младе женске стоје код кревета мога познаника Турчина и живо' говоре с њиме јерменски. Оне су му донеле у пакету понуде. Како је био весео он, па и оне, да се и мени нехотице разжалило, јер мишљах, јао, ако је који од Срба рањен допао у турску болницу, како је њему тамо без свога. И брзо га упитам, имали какве жеље, да му је испуним. У тој је соби још један Турчин са великим црним очима, лукавог погледа и увек насмејаним лицем. Ту је и један Грк, који тиме хоће да скрене пажњу на себе и да посведочи да је хришћанан, што показује на руци крст.

Јеврејска болница. И Јевреји имају своју болницу за рањенике са бојнога поља. Они је издржавају о своме трошку. Болница се налази у Космајској улици бр. 45. Болница је врло добро удешена, има 20 удобних чистих постеља и купатило. Председник је Иланг, рабинер, а управљају њоме сви трговци из Београда. Ова болница још није почела да ради, али је спремна да дочека рањенике. Има још неколико болница које више нисам могла да обиђем. Баш сам у незгодно време дошла, кад је цео дан сипала киша, или вејао снег. Цео дан сам по такој лапавици ишла из болнице у болницу, те мртва уморна, прокисла и озебла враћала се кући, и код фуруне сушила се и размишљала о ономе што сам видела и чула.

Заробљеници. Журили смо се на Саву, да дочекамо лађу, с којом су требале да дођу наше „Посестриме“ из Новог Сада. Код Калимегдана скупило се толико света да нисмо могли даље ићи. Војници трећег позива спровађали су један транспорт заробљених Турака и Арнаута, који су баш тада стигли возом и прате их у град. По један вод пешадије ишао је напред и по један вод у позад заробље-