Žena

118 ЋЕ Н А

У Старој Србији носе жене влатпе украсе на глави и дукате. Велики дукат пада на чело, а носе п око врата. Које не могу праве дукате, те носе лажне, и то није срамота.

Али наките п дукате носе само удате жене, а не п девојке. Девојке носе највише какву ситипцу.

Они кажу: Девојка нема права да глоби кућу. А ако муж жени довволи, она може носити, не чини ништа.

Ми смо Срби па монархије вероватно пренели тај обичај овамо сеобом из оних крајева. Само што код нас нарочито девојке носе данас злато и дукате, па чак п оне, којима то не би могло бити,

» » »

Старо-србијанско златом извевено народно одело веома је скупоцено. Јелек, долама, џубе са рукавима, либада много су ишарани златом, Бива да је такпо одело стало и до 80 наполена, преко 1.500 круна, јер је сваки драм чистога злата динар, дакле скоро 1 круна. Истина, да се такво одело не прави често, јер буде да остане од матере на кћер, али поред свега тога вреди такво одело читаво мало пмање.

У појединим општинама почеше да, разбирају о томе, како би томе доскочили. И у Призрену су 1894. године решили то питање на врло згодан начин.

У турској не постоји за Орбе народно црквена автономија. Али је народ тражио удела у народно црквеним стварима. Биле су од старина црквене општине и скупштине и одбори. (Свештенство се томе није противило, а ни архијереји, јер им је јасно да народ брани и одржава цркву, и да ће црквени послови ићи боље, ако у тим стварима пма и народ речи.

Наши Срби у Старој Србији држали ву се у својим црквено школским стварима највише оних правила, која постоје за српску правовлавну митрополију карловачку. А у уредбама карловачке митрополије има и та одредба, да се „црквени одбор стара, да се рђави, раскошни народу морално и материјално шкодљиви обичаји на свадбама, свечарима и даћама, као и раскош у ношњи искорењују.“

и"