Žena

5 ј 715

Овако је у Призрену, а тако и у Џећи У Џећи сам о тим приликама говорио са великим родољубом и књижаром Глигоријем Шотићем и његовом госпођом Драгом. Она је још врло млада жена, а има доста великог спна. Удала се кад јој није било ни 18 година.

Ја сам питао домаћина: — И пе може младожења никако да види лице у девојке коју узима 7

— Не може, каже он.

— Е сад, драги домаћине, да Вас нешто питам. Ал метните руку на срце кад будете одговарали.

— Хоћу!

— Не питам сад ва друге, ал кажите ми, јесте ли ви, видели госпођу Драгу, управ њено лице, пре но што сте је узели2г И јесте ли разговарали пре тога с њом2

А он рече: — Званично нисам је видео, али сам је тек онако видео и разговарао. Само је то верујте, изузетак.

— Наравно, сваки зна само за свој изузетак!

Ја сам имао веома мало времена и прилике да проучавам те ствари, али сам се уверио, да ови обичаји нису свуда. једнаки, Н. пр. у Гиланима у селу Коретишту крај Гилана сасвим су друге прилике. Девојке су откривена лица, негде виђах жене да пмају на глави белу мараву, авлију, под њом и црну, али ниву биле замотане. Где је год турска власт јача, тамо су и обичаји нашега народа „турскији“.

Најстраховитије је тамо, где у мору Турака или Арнаута живи врло мало Срба. А где су Срби у иоле већој гомили и одвојени, тамо се у сасвим другом правцу таласа народни живот. Тамо женска отворено гледа у човека; тамо се не сакрпва; тамо се она хвата у коло, орао, са мушкпњем, У селу Коретишту н. пр. живе чисти Срби. Имају једног јединог Турчина, али ни тај не живи тамо стално. Тамо сам био у кући Николе Јоцина. Он живи у задрузи, и било ми је необично мило, кад слушах имена деце: Поред Николе, „Ленке, Јулке, зову се деца Душко, Славка и Родољуб. Јене и девојке говориле су ми много народних песама, што их у њиховом селу певају. Где је у ве-