Žena

Док је она о томе говорила, Јован ју је зачуђено гледао.

— Па то сте ви нека политичарка, каже јој. А говорите с толиким узбуђењем, као да се тиче вашега живота и смрти.

— Па зар се не тиче то и Вас> Неке су општинаре застрашили, некима нису дали да говоре, чак ни гласање није било правилно.

— Па кад је тако, људи ће се жалити.

— Ко да се жали пита она. Они, који би хтели, не разуму. Крчмар Стеван, па и мој отац, кад видеше шта се ради, побегоше. Има стотину правила за крчмаре, којих се правила нико не држи, али коме се попну на врат, могу му узети дозволу. Са трговцима је исто тако. Сваки час могу доћи па прегледати, нема ли у дућану ствари, које могу по неким наредбама продавати само апотекари и дрогисте. У

— Па зашто продају те ствари2 пита он

— "Зато што продају сви, па ако један тога нема, оставља га муштерија и иде другоме. А истражују те ствари само код оних, који неће с њима, а друге остављају на миру.

= То је зло, каже он.

— Наравно зло! Учитељ, дабогме, не сме, зависан је. Свештеник иако је на парохији прве класе, добија 150 до 300 круна државне припомоћи, па неће ни он. Сваки види зло и сваки се отреса, и нема никога да посаветује људе. То није право.

Он је ћутао. А она га после запита: А шта мислите ви 2 |

Он слегну раменима: — А шта могу ја2 Још сам богослов, тек ћу до године свршити. Нико ме не зна и не могу ништа.

Она га погледа и тужно и презриво.

Он обори очи, па мало после окрену разговор на другу страну.

— Не, не, каже она, да говоримо о озбиљним стварима. Како ви мислите о вашем будућем положајуг Шта ви мислите радити кад свршите 2

— Па да се прво оженим, каже он насмејано.