Žena

ЋЕ НА 25

првом реду онај претерани материјал, не остаје им ни снаге ни времена, да га прекувају,

Доктор Хуго Швертнер бечки лечник, који се бави искључиво срчаним болестима, писао је и о нервози у школи и исписао је тешку реч, да реорганивација данашњег школства и педагогије није могућа, док та ствар буде искључиво у рукама професора, а не и лекара. Јер професори не разуму довољно душевну физиологију детета. Онп мисле, да ће све изгладити ако повећају број часова за телесну веџбуи дају деци дозволу за шпортове, али се љуто варају,

аша деца, како то доказује поменути лекар, пате од нарочите врсте неурозе (Апозћтепгозе). Нека деца под утиском те неурозе постају чак и самоубице, а нека деца душевно заморена не долазе ни до каквог циља. Може се рећи, да наше данашње школе управо одгајају ту неурову. Код те ћете деце опазити „висока леђа“, опавићете да су „невешта“, малокрвна и почну неправилно да расту. Имају одвише дугачке ноге и уске груди.

А то долави отуда, што та деца много више седе, но што то могу издржати њихова леђа. Место да им се мускули очвршћују, леђа им се отпусте, а ртењача им се криви. Школа и кућа потпомажу једно друго у томе злу. Јер кад школа отпушта заморену децу кући, онда кућа гради од зла горе, и обучава децу музици, страним језицима; дете седи још више и тиме је дете толико претоварено, да иза тога морају наступити рђаве последице. Нити дете остаје при јелу у миру онолико колико би требало, нити довољно спава. А када заморена деца даље раде, наступа споменута неуроза, која се нарочито код малокрвне деце показује у форми „лењости“, „расејаности“ п „ослабљеног памћења“.

То је онда код испита од рђавих последица. Таква деца рђаво пролазе код испата, не зато што су рђаво приправљена и не знају, него што пате од неурозе. Ко вакида од сна, да би могао учити, тај обично одгаја у себи неурозу. Обичан дечко у средњој школи, који стрепи да не заостане, почиње да страхује, тај та страх гони, неда му мира, осећа се необично бедан,