Žena

ЖЕНА 88

Заљуљано царство сурвало се с вама... Кад олуја прође врх Косова равна, Косово постаде непрегледна јама, Костурница страшна и поразом славна.

Косовски јунаци, заслуга је ваша Што последњи бесте. У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави.

Данас нам кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река И да нам се душе опасности плаше.

Добра земљо моја, лажу! Ко те воли Данас, тај те воли, јер зна да си мати, јер пре нас ни поља ни кршеви голи Не могоше ником свесну љубав дати!

И данас кад дође до последњег боја, Неозарен старог ореола сјајем,

Ја ћу дати живот, отаџбино моја, Знајући шта дајем и зашто га дајем!

Не могу, а да не изнесем и прву песму, коју је песник ставио на чело нових песама.

КОНДИР.

Почуј, драга, речи искрене и јасне

једне болне душе твојој души присне, Пре но олуј стигне и гром страшни прасне, И немирно срце наједанпут свисне,

Почуј ове песме узалудно страсне.

Пре одсудног боја ја ти нисам дао Копрену, ни бурму, ни аздију, као Старински јунаци, по чему ћеш мене Поменути када стигне удес зао

И запиште деца и заплачу жене.

Сад на разбојишту лежи леш до леша.

Племићи и себри. Леши страшна смеша.

Ноћ се хвата. Само муња кадкад блисне. 3