Žena

АОБА 84

Ко год га сретне, ослови га, јер зна, да ће добити паметан одговор. ЈЊегове се речи од малена по селу внале, ишле од уста до уста и пропраћале: Што казао мали Жарко. И свет је говорио: Тај Жарко биће бар министар или владика.

Кад је дорастао до школе, мама га је узела за

руку и одвела. Учитељ му се обрадовао и погладио га по коса, јер је унапред внао, да ће у њему имати правога, Бака и помоћника, Господин је једанпут говорио ђацима: Видите онога малога; он је телом мален, али има добру памет и чисту душу. Па им је онда приповедао из историје о великим људима, који су били телом малени,

Но није Жарко ни прву школу изучио, а изгуби оца. То је било овако:

Отац му је био вредан ратар, вешт . занатлија и умешан трговац. Ако је орао и сејао, то је било ваљано урађено. Ако је што дељао и правио од дрвета, ковао или крпио, не би боље умео ни прави мајстор. А ако је ишао да што купи или прода, пи у том се разумевао. 'ТТако је једанпут терао он белу марву на сајам преко границе да прода. Кад је био на савијутку, да се спусти из шуме на крчевину, пуче иза грма турска пушка и он паде, да се више не дигне.

Прође један, други, па и трећи дан, а њега нема натраг кући. Тражили сву га и распитивали на све стране, али нигде ни трага ни гласа. Оно кажу, да су га видели друмом терати марву, али више ништа не знају. Онда се дигне мама и Жарко, да га траже. Већ су слутили, да није добро, али ву се решили, да му уђу у траг, па како им било. Били су код познатих, код власти, на сајму — све бадава. Нема га, па нема. А кад се почну враћати натраг, не успевши, ударе другим путем, и на пропланку једном украј шуме опазе издалека, да се нешто црни. И кад они ближе, оно отац, мртав, убијен. Како су га плитко укопали, наишле вашчурине и ископале га,

Мама и Жарко стали су као укопани. Нит" се мичу, нит" говоре. Слутња им се обистинила. Само вверају и траже некога, али ни сами не знају кога.