Žena

184 ЖЕНА

као што је човек. Она је била понижена. И у том великом растојању између жене и човека налазила се нека хармонија. Но данас не мисли се више онако. Жена се прилично дигла из понижења. И данас, обично друштво не да се ни замислити без жене. И у том зближењу жене и човека, не само пред Богом, него и пред људима и светом, видимо приличнију хармонију међу умним створовима на свету Човек бива умнији и напреднији, па поред њега и жена, те не могу више они окови, који су спутавали слободу женину, да је стежу, нити да се ствара преграда, која свет дели на здраве и прокажене. У оно старо доба овладало је било мишљење, да је жена зато створена, да ринта и вуче сваки“ дашњи терет, а човек зато, да господари и наређује. Ти су стародревни замишљаји попустили и пали, јер не одговарају савести разумнога бића, али се нису сатрли, него су се повлачили и даље и повлаче се још све до нашег доба, кад се, ево, борба за ослобођење, еманциповање женскиња завитлала

до врхунца. У оно старо доба није се видео женин рад и културна мисија њена. Ако су уметности напредовале, естетика је нашла израза у човеку уметнику, којега је уздигла изнад свију. Ако је у друштву почела етика да влада, истакло се оно добро оличено опет у човеку. А идејалнија душевнија и нежнија страна човекова, жена, која би на сваки начин много јаче утицала на естетику и етику, није се узимала у рачун. Њен ситни посао губио се из вида. Она није дошла у прилику, да се ис

такне. И у таким приликама и одношајима гледало

је тадашње људство неку хармонију, која је заглушила уши свакој слободнијој мисли за просвећењем целокупног човека, и човека и жене. Тако це то било онда, као кад данас слушате музику, у којој виолина и флаута изводе лепе и нежне тонове, а уједанпут удари бубањ свом снагом и збуни сву осталу музику и надвлада све мекше и лепше гла-

сове и изненадно вас потресе. Така хармонија може