Žena

НЕ ~ 241

ликом Милан добио више скупоцених поклона, а и задобио љубав и наклоност госпође Хартвиг, којој се Милан толико допао, да му је обећала посредовати, дану Русији догодине приреди концерат. И обистинило се оно, што му је госпођа Хартвиг обећала. Она није заборавила малог уметника, она га је с јесени, кад је била у Бечу, посетила, али како Милан не беше у онај пар дома, оставила му је посетницу, на којој беше означено, да је одсела у бечком руском посланству. Миланова мати пође са њиме онамо, но госпођа Хартвиг већ беше отпутовала. Али је своје добро дело крунисала тиме, што је о малом Милану много причала руској посланиковици у Бечу, госпођи Гирсовој, која се исто тако заинтересова за даровито дете и помоћу и препоруком њезином видимо малог Милана у Петрограду где бере лаворике. Задесила га је срећа, за којом би многи светски уметник жудео, да свира на концерту јубиларном у прослави 300-годишњице владања куће Романова.

Већ од три недеље дана је Милан са матером у Петрограду. Кад су тамо приспели, походио их је у хотелу секретар г. Михајловић и одвео их је код првог професора музике, пред којим је Милан свирао. Професор је био врло задовољан, љубио је малог Милана, задржао га с матером на ручку и дао Милану његову слику са натписом, да га никад не заборави.

Већ сутрадан су их позивали на све стране и гостили их. Свирао је код принцезе Јелене, кћери краља Петра, код кнеза Лајхтенбершког и код генерала Кви, који је велики композитор и професор царског дома и на још много места. А 21. фебруара у вече у 5 сати свирао је на трећем јубиларном концерту првога кадетскога корпуса. Милан је' свирао Бериота концерт бр. 9. и Романсу од Чајковског. Кад је мали Милан ступио у салу, у сали је већ била сва аристокрација, сви офисири и кадети. Милана је водила за руку генералица Кви. Пред њих је дошла депутација и онда је настало тапшање и вика „живио“. Кад је Милан одсвирао први комад, изашао је пред њега генерал Григоријеви још два офисира и предали Милану орден. Генерал га је пољубио, а Милан онако сасвим детињасто, наивно, исто тако пољуби генерала, као он њега. На то је музика свирала туш, викало се „ура“ и „бис“ (то је њихово наново). Тапшало се и кад је Милан одсвирао и други комад, оба-