Žena

838 БРЕ РА

момак путни трошак по девојку. Кад је она дошла, није јој се момак допао, те, мада се с њим испитала, ипак није хтела да пође за њега, јер момак није био леп, а волео је и да пије и да се карта. Нашао се други момак, и кад је овај платио одбијеном момку путни трошак, који је он за невесту послао, венчала се девојка с њиме и одбијени момак им је кумовао.

У другом случају на Ранкину, Па. послаше родитељи једном момку девојку вредну, поштену и здраву али врло ружну, богиње јој наружиле лице. Кад су је Бановци видели стадоше се ругати свом земљаку, што је грдне доларе послао за грду цуру и момак не хтеде да се ожени њоме. Опростио јој и путни трошак. Самохрана у далекој туђини немајући новаца, да се врати натраг својим родитељима, стала је у службу код једног свог сељака, чија жена беше баш у бабињама. Два месеца после њеног доласка у сев. Америку дође ми њен газда и позове, да сахраним Јоку (тако је било име јадници). На моје питање од чега је умрла, одговори ми њен газда, да се убила из револвера, јер није могла дуже да подноси срамоту, коју су јој наносили момци у колонији исмејавајући је, што ју момак не хте узети и питајући је када ће она слати у крај шифкарту по „бојса“ (момка), који би јој лепотом раван био2

У Биверфалсу, Па. поручио је један момак по девојку у крај и кад је ова стигла, он се предомислио, не хтеде да се жени и оде из Биверфалса на другу страну. Девојка оста на цедилу, а не беше никог рођеног, ко би је прихватио у туђини. Није знала, да се снађе, а није знала, на кога да се обрати. Посрнула је, изгубила образ и живела је тргујући телом својим.

По сев. америчким државним законима морају момак и девојка ићи пред чиновника државног и изјавити жељу, да хоће да ступе у брак. Они пред чиновником изјављују да су слободни и пунољетни и да нису у тесном сродству и ту своју изјаву потписују. На основу тога им дотични чиновник издаје

па.