Žena

ЋЕ НОК 3817

дииа није било могуће сусрести жену на њиви. Оне су једва излазиле од турског зулума из кућа, а камо ли на пољски рад. Тек кад се Србија ослободила, изашла је и жена из куће, па у поље и онда на пољски рад.

Има крајева у Србији, н. пр. у Шумадији, где жене раде све женске пољске послове. Наравно, јер се Шумадија прва ослободила. А има крајева у Србији, н. пр. око Краљева, где жене једва раде пољске послове, нити тамо копају н. пр. кукурузе или винограде. Тамо постоји пословица: Нећу да ми се женска сукња закачи о лозу. И има крајева, где су жене тек почињале да раде пољске послове.

И политичке власти су прегле да се поља пораде. Сређивали су их и мобом, али већином позајмницом. Позајмница је у томе, да једна жена другој позајми дан, два дана, или више дана рада, а она друга јој после ту позајамницу врати. Неко ми је причао, да је у Гучу, срезу Драгачева, наишао на једној њиви 28 жена, да раде позајамницом. Други ми причаше, да је у Рипњу видео, како жена коси. Трећи ми је причао, како у чачанском округу нису до сад жене радиле пољске послове, (тек изузетно конопље), а сад се тамо такмаче која ће боље, и многа је боље посвршавала послове по њивама, но кад је домаћин био код куће. Напрегли су сву своју снагу и старци. Тако се догодило, да је 0о6рађено данас у Србији 90 процената пољских послова. Има крајева где је све обрађено. Тако то потврђују у министарству привреде.

Говорили су ми о једној жени, која је остала сама са 9 годишњом девојчицом, сви мушки одоше на границу. Па је она од јутра до мрака држала плуг, а девојчица водила волове, те свршила све, а да јој нико није помогао. А сличних случајева је много, има их хиљадама.

Жене говоре: Кад могу људи, морамо и ми. И шта се још отело од жене, кад хоће. Све се натичу. А кад раде не осећају то као терет и несрећу. Раде вољно, са одушевљењем. Раде уз песму: Спевале су неке песме, кратке, од неколико реди,