Žena

__ВЕНА 561

ско. Чисто је човеку криво, што се није и сам сетио, да онакав Л. Михајловић и не може постојати.

Свих 7 слика ове књиге воде нас кроз тавну ноћ, али пријатну ноћ. Та црна ноћ, где на сваком кораку сретате слепе мишеве и буљуне, није сама по себи пријатна, ни занимљива, али је веома занимљива она која нас води по тој ноћи и прича... Иначе би онолике суре и тавне боје многоме досадиле. Тек на крају књиге, у седмој причи налазимо једну живу душу, која с осмехом умире. Девојка! Било јој је 52 године кад је умрла. Само је једног дана у животу „била сретна, очајно сретна“. И узвикнула: „Тешко мени! Благо мени!“ А пре но што ће да издахне, насмешила се и казала својој околини: „ја сам у целом своме животу имала само један грех и мислим да ми га је Бог опростио, и ако се нисам покајала никад“.

Може се неко слагати и не слагати са назорима, који су истакнути у овој књизи. Али у тој књизи бар има назора. И то о педесет питања која горе свуда око нас. Ви гледате бол оних несретница које живе — без живота, И ви не можете да се отресете уверења, да је онај бол прави. истинит. Ви на много, веома много места не можете да се отресете уверења, да је један страховит вихор протутњио кроз једну нежну душу, и кад је пао на књигу, он доноси собом ишчупано комађе те душе,

Књизи је наслов: Исповести ! Разнолике приче из живота, па исповести. И Русо их је писао. Али он није своје исповести увијао у приче. Па ипак. Кад читате ову књигу изгледа вам. да није тешко оделити праве исповести, од, онога што је тамо додато приче ради. |

Књига је пуна душе, пуна уметничких лепота, а скоро. из сваке стране избијају духовите варнице, као што избијају електрони из радијумових атома. И осећате у књизи истину. Знам да ћете ме питати: А шта је то истина2 Не чини ништа што вам на то не бих знао одговорити. Али тражећи истину, постају људи напреднији, бољи. -

Ова се књига бори да дођемо до истине. И баца у свет пуно нерешених друштвених питања, Пушта да говоре оне, које трпе. Хоће свакој људској души да даде право на живот и право на љубав. То су питања, испред којих не смемо да запушимо уши. Човечанство у своме напретку мора та питања решити.