Žena

ВЕНА 569

граду је свршила пет разреда гимназије код проф. ЗВделара. Хтела је да учествује већ у првом рату, да свети Косово, алп то онда није могло бити. Но чим су Бугари ударили на Србе, ступпла је ју = ту војводе Вука (мајора Војина Поповића), који је примио после грдних молба п преклињаљња, Учествовала је у неколико бојева, који ву били страшни. Она је срећна, што је могла да учествује у тим бојевима. Њена чета се борила последњи пут код Дуката на Виалпном Колу 1, 8. п 9. јулија. Њезин старешина вели, да је Милена Мандић била јунак, пако је навршила тек 16-ту годину живота Својом нечувеном храброшћу и непсказаном неустрашивошћу соколила, је п старе ратнике. Када ву Бугари кидпсали код Вилипог Кола, Милена (коју су четници прозвали војвода Мирко) трипут је била рањена: прво вече, 7. јудија, парче шрапнела тешко јој је повредило бутину; другога дана била је претрпана земљом, па које су је другови извадили, а трећег дана пред вече Ф тешком муком је изишла пспод дебелог слоја з8емље, која ју је била такође контузовала п затрпала, у шанцу није било никога овим ње. Право је чудо како је успела да се провуче кроз кишу непријатељских топовских, митраљеских п пушчаних зрна. Опа има мајку и једног братића. Један руски ратни дописник фотографпсао је војводу Мирка код Вилиног Кола. ( њоме се упоредо борпо п Михајло Бирчаниц, потомак Илије Бирчанина, гимназиста. И он је у истом шанцу контузован и рањен.

Изборно право женскиња у Француској.

Држало се,да ће у Француској ићи врло тешко да женскпње добију. право гласа, нарочпто зато што и само женскиње пије то право тражило одвитне бучпо. Алп као да хоће да псепадне друкчије. Одбор француског сабора решио је воћином гласова, да се поднесе предлог о жепском праву гласа, а општински одбор у Парпзу решпо је такође, да порадп на томе да женскиње добије право глава пи у општинама.

Једап франуски лист обратио се па разне жен-