Žena

142 ЕН А

Зашто деца лажу.

Познавао сам га, док је још био „мали Јова“. Могло му је бити около 10 година. Леп, здрав, бистар и разборит дечко. Кад би био са својим оцем код нас, или ја био код њих, мали Јова је пратио сваку нашу реч. Кад му је отац што говорио, а њему била та ствар позната, он је допуњавао причу. Али се доста често догађало, да је мали јова ћутао и некако узверено гледао, кад му је отац причао о чему. Доцније сам се уверио, да је то увек било онда, када је његов отац — лагао. И ја сам доцније само требао да погледам у Јову, па сам увек знао кад његов отац не говори истину.

Када је јови било 14 година, приметио сам, да и он већ лаже — самостално. И лаже и сувише вешто за његове године. Сад је Јова већ младић и на великој школи. Када ми почне лагати већ сувише дебело, онда му кажем: Јоване, Јоване, ако већ никако не можеш бити без тога, причај то бар малој деци, који ће ти веровати.

Он онда обори очи, а мени га је увек жао. Отац му је већ умро, а онај рђав порок оставио му је у аманет. Ми кад хоћемо дете да просветимо у науци, постизавамо највећи успех, ако му све то очигледно покажемо. То у души његовој иу памети његовој оставља најдубља трага. То је јаче од речи. Па и онда када дете нећемо да учимо лагању, и говоримо му: не лажи, дете ће постати лажов, ако му очигледно покажемо како се лаже.

Обично бива, да дете у најмлађим годинама, чим је у стању да прича, говори оно што није и неверно представља догађаје, које је доживело. Многи родитељи рећиће тада: — „Гле, како лаже. И ко га је само научио томе2!“ — Али то није лаж у обичном смислу те речи. Онај лаже, ко нам намерно, хотимично говори неистину и има при том у виду неки рачун. Код мале деце од 3-4 године, па и доцније, не може се то никако претпоставити. Него је ту друго у ствари.