Žena

ЋОЕИЈА Т4Л

роду од Ж О. Дачића, има чланак „Огњиште“, и друге: Из народног здравља има чланак Умерењаци, од Владимира Вулишића, има белешке из народне привреде и друго.

Врло је занимљив и добро дошао чланак Карловачка митрополија. Ту су наведени бројни податци, имовно стање Срба у карловачкој митрополији, њихове просветне прилике, њихово задругарство, новчани заводи, а све на основу најновијег пописа. |

Слика је у календару врло много, преко 70 и ако се не може за све рећи да су успеле. Тешко се може наћи за [ круну толико доброг материјала, па и они који су набавили друге календаре, неће се кајати ако набаве и овај.

Уводни чланак овог најновијег календара „Рада“ бави се: Стогодишњицом српског књиже»ног препорођаја 1813 1913. Чланак је од проф. А. Г. Угледа ради навешћемо само почетак тога чланка:

Јесен 1813. дубоко ожалости сав српски народ, После крваве борбе од девет година, после величанствених победа, међу којима се нарочито истичу битка на Мишару и освојење Београда, после беспримернога јуначкога држања на Делиграду, Лозници и свуда, после јединствене смрти Стеве Синђелића и незаборављенога Хајдук-Вељка — Србија поново паде. С краја септембра и у почетку октобра њена слобода издисаше а с почетком зиме у Шумадији већ у велико владаше стара проклетиња. Војводе се, великом већином, склонише преко Саве и Дунава, а с њима и за њима нагрну нејач. Међу људима који морадоше оставити драгу Србију бејаше и, онда само пријатељима знани а позније у свему ученом свету слављени, Вук Стефановић Караџић, који се као чинсвник бејаше затекао на путу из Крајине у Београд, па, не могући више путовати Дунавом, на који већ бејаху избили Турци, пређе на десну обалу и њоме стиже у Панчево, где се увери да је, за онај мах, све пропало. После малог размишљања Вук одлучи да оде до Беча где ће, како вели, „бар од све муке“ научити немачки. У новембру Вук стиже у Беч, и овде се после неке недеље дана познаде са човеком који у њему опази велике дарове те га придоби књизи и књижевном раду. Резултат тога Вукова рада би велики и готово неслућен: он препороди српску књижевност и прослави у свету српско име више негомн