Žena

150 ЋЕ НА

сад сам разумјела... Јадник! како је мало час плакао само!.. ни мало се није могао уздржати... да.. истину ми није хтио рећи... Она су далеко... далеко... Требало је за то два, три мјесеца... Он ми је рекао више мјесеци, само да би ме охрабрио, те како бих могла и даље да живим!.. Живјети даље!2.. (Диже се сасвим усправљено и стане очајно урликати.) Не! нипошто!.. На шта ће ми живот;... Нећу више да живим... Нећу... Не! нећу више да... (Скрхана тим открићем смрти своје дјеце, падне у своју наслоњачу: непокретна, са разрогаченим очима и опуштеним рукама.)

Служавка, (гледајући у њу, као луда.) — Господарице... за Бога.. опростите... ја нијесам то хотимице учинила.. (Дрмајући је.) Госпођо.. но! но!. Куку! не миче се више.. Ах! тешко мојој кожи... ја сам изгубљена...

ПОЈАВА ТРЕЋА. Она, мртва, Служавка, Он.

Он, (уђе са завежљајем у руци.) — Ево ти, драга моја. (Смијешећи се.) Видиш, да ми нијесмо баш тако сироти... (Спазивши је непокретну.) Љубицег Шта јој је2... Љубице... Слатка моја Љибице.. но... говори!.. Зар ме ти не чујеш» (Болно.) Ох! та, говори!.. Шта јој то може бити2 Али она више не мрда.. Што је тако у мене упрла своје очиг.. Оне ме гледају... тако страшно.. Љубице!.. А њене руке... (Узме јој обије руке, па их онда опета пусти.) Ах!.. (Насрнувши на слушкињу.) Говорите! Шта се је то дјесило2!

Служавка, — Ништа, вјере ми... баш ништа... ни једне ријечи нијесам изустила.. |

Он. — Како да нијесте!2.. Јесте... јесте лажете!.. Да... ви сте... ви сте јој казали...

улужжавка, — Нијесам, господине, тако ми.. она је сама погодила... да... у

Он, — Да.. да..

Служавка. — Да су јој дјеца... одавно већ..

Он (ухвативши је за гушу.) — Несретнице! ти си

проговорила... све си јој рекла.. ти си ми је убила... Служавка, (гушећи се.) — Нијесам.. ја.. у помоћ: Господине,.. удавили... сте ме... Ах! Он, (гурајући је свом силом вратима.) –—- На лоље се вуци... кучко!.. Не знам шта би ти се још могло дјесити.. Хајд! вуци се напоље... Вуци се одавлен... (Избаци је напоље

чим ваја нов нег