Žena

152 РАЗЕЗНАЈА

Српкиње у рату 1912. и 1913. године.

Једна жена, Швајцаркиња, К. Штурценегер, написала је веома занимљиву књигу на немачком језику, под насловом: Зегасћез РКојез Кгтеш, ипа ттјегпанопаје Глеђезтћанокен маћгепа дег ВаЈкапкпесе 1912./13.%). Српски Црвени Крст и међународно пре“ за време балканских ратова 1912./13. године.

У овој књизи описана је српска жена, болничарка, у живој светлости. Списатељка је управо оплела венац српским женама, са којим ће се моћи поносити. Она је и сама била болничарка, не само у Србији, него и у руско јапанском рату и написала је више књига н. пр. књигу о светском миру, која је књига награђена, осим тога кратку историју Швајцарске, па онда. —– Код болесника и рањеника у Токију, и још неке историјске студије. Према томе је њен суд од толико веће важности, што се може рећи да је тај суд и стручњачки, и долази од угледне списатељке.

Списатељка описује на почетку страхоте ратова, па замера државама, које се само оружају, а не воде довољно бриге о томе, како би могли својим рањеним јунацима такорећи повратити живот. У том погледу грешиле су веома много балканске државе Хиљадама је живота пропало што је недостајало те помоћи. Критикује у том погледу Турску и Бугарску, а узноси Србију, која је основала Црвени Крст још пре 36 година иу овом рату била најбоље спремна да помогне рањеницима.

књизи налазимо кратку историју Српског Црвеног Крста, а напослетку износи, да је српски црвени крст имао на почетку балканских ратова јаку организацију, са 500 подружница и имао 500 стручних изучених болничарки. Али осим тога имала је Србија око 2 хиљаде добровољних болничарки, (сам Београд имао је око хиљаду.) Те су жене и девојке биле из најугледнијих српских домова.

#) Хапсћ. Уепае: Аг!. Таз и ОгеП Риз5н 1914.