Žena

ТЕ Н А 181

породици веома пријатан по њих, али би по њих ипак било боље, када би се те пријатности одрекли, Жена не може да буде боља и савременија, докле год не буде у породици равноправности и правде. То је највећи идеал за којим мога тежити, и да то постигне, она не треба да преза ни од мучеништва. А кад се буде створио нов ред, мушки ће отуда имати нов, бољи живот и већи део користи.

Један државни одветник о васпитању деце.

Државни одветник Вулфен у Дражђанима, предавао је недавно у Берлину о васпитању деце и о криминалитету. Он је поглавито изнео ово: Душевне представе код деце нису тако оштре, као код одраслих; њихово знање је веома мало, њихова пажња је слабија. Код детета нема тачне везе појединих мисли; дете не иде редом, не иде логичним путем, његове мисли тако рећи скачу. Кад дете почне да сазрева, па до 20. године, оно је раздражљиво и у томе добу му је најпотребније згодно васпитање. Зато су необично потребне пофторне школе,

Од 13. године је памћење детета најјаче, и зато су деца у томе добу и даље врло добри сведоци, јер се сећају живо на све. Има деце, која немају добро и живо сећање, и ту њихову заборавност, ми називамо често неблагодарношћу. Дете воли да се сигра, то му је урођено, и из тог урођеног нагона ничу често злочини код деце. Н. пр. деца играју ратове, играју лопове, и онда их њихова жива фантазија наведе на туче и нека стварају у истини разбојничке чете, са харамбашом на челу. Нека су деца добила за сиграчку, малу железницу. Код куће су сиграла да железница искочи из свога пута, па су после пред правом железницом метла камен да виде како ће железница да искочи из колосека. Дете сигра са увеличавајућим стаклом, пали на сунцу хартију с тим стаклом, па онда запали и кућу, да види како и то гори. Оно често не уме да зауздава своје прохтеве.

Васпитање деце треба да је јако наперено на то, да дете не буде само себично, не мисли само на себе, него да научи поштовати људе и оно што је опште, а што није само његово. Дете, које није научило да све мора имати