Žena

348 ЈА Е НА 1

„АХ, слатка моја Зоро!' кликну момак, па хтеде да јој приђе ближе.

„Пет! Зашишта Зора кроз зубе и попрети му прстом, па се онда врцну и не рекавши ни — с Богом! одскакута.

Момак је подуже пратио очима, мислиш гутао је. А кад она замаче у преки шор, он узвикну:

— Ах, а онда си само Божја, па моја!

Па онда диже своју кабаницу са земље, пребаци је преко рамена и поштапајући се својим дугачким, чобанским штапом, пође даље својим путома радост му сија на пицу -= = == Кине. ==

„Де сад, Мартине, моли ове добре људе да те даривају ко дукатом, ко цванциком, кад си им тако лепо играо“.

То рекавши тутне медведу у шапе протак, па заиђе полако с њиме унаоколо и испод кућа да скупи оно мало злехуде зараде. Падне по комад хлеба, или зврцне по која пара. А дечурлија обузета као неким страхом што нема ништа да пружи, склања се у страну.

— Крг-е, крв, кре, кре, кре — зачу се тамо из некојег дворишта. Вредна домаћица дохватила наиме шибу на ђерму, који се дотле сунчао и мирно дремао, па потеже да дохвати у кабо воде из бунара. Дабогме да се и ђерам тргао, па сагињући се чуди се каква је то граја напољу. А кад се диже па опази како се медвед тромо гебга држећи у предњим шапама протак, стаде се и он на свој начин церекати.

У.

Сунце је већ поодавно повисоко одскочило.

Цигани иду са својим медведом све дубље у село заустављајући се то овде, то онде; а деца скакућу за њима.

Старија се чељад разилази кућама, да уступи место другој....

Читаве гомиле белих лептирова налетају и падају на барице око бунара. Мала деца са комадићима метле у руци витлају их и туку.