Žena

850 НЕНА

најмлађем добу сигра са речима, говори све што зна, ма у каквој вези.

Професор Рајн је казао: Дете у том добу живи у бајкама. У његовој глави се преврћу слике, оно једе из празне чиније и пије из празних чаша, па још и друге нуди. Комад дрвета му је коњ, лутка најбољи друг. Знам дете, које је своју лутку веома озбиљно учило рачунати и певати. А усред ручка је скочило са столице и узвикнуло: Морам видети, је ли моја Грета (лутка) заспала. Такав живот, пун бајки је за мало дете истина.

Директор семинара Хелм вели ово: У првим годинама говори дете истините и неистините ствари, оно што јесте и оно што није, само зато да се вежба у говору и да чује свој глас. Дете то чини не знајући зашто. Тек кад почне да се бори и да се нада, тек кад почне схватати одношај између себе и своје околине, тек кад се увери, да може "својим извртањем истине постићи нешто, онда тек може бити говора да дете лаже. Срећа је, ако дете са првом својом лажи не постигне цел. Ал' ако је постигне, онда та лаж добија у очима детета драж и оно ће све чешће лагати.

Шта може да учини жива фантазија код детета, о томе саопштава др. Молц у својој књизи: Погрешке у дечијем карактеру, ово:,; Дете од5 година причало је сасвим озбиљно, да је његов дрвени коњ бацао се ногом и да је ржао. Девојчица од 6 година уверавала је своје другарице, како је видела „кристкиндл“, где силази с неба. Чак и у том добу говори дете пуно фантазије шта му дође на памет, и не мислећи о томе, је ли то истина или не. (Може то бити и ауто-сугестија).

Дете није у младим годинама јако пажљиво. Све што се око њега збива прати површно, није му ни уво ни око довољно избеџбано, да све правилно схвати, оно је расејано, и отуда бива да дете погрешно прича о оном што је видело и чуло, а нема намеру да лаже. Од детета се не може тражити да одреди тачно боју, број, величину, јер нема у томе искуства. Било је н. пр. негди 8 људи а ви питате дете: Колико их је било2 Дете одговара: