Žena

356 ВЕНА

основе лажи научи дете од старијих. још док је дете мало, отпочињу улепшавања и извртање истине. Када дете коме нема више од две године разбије случајно шољицу, одмах се нађе неко од старијих и каже: Није истина да је то урадила наша мала Јела. То је разбила мачка. је ли рано да је то мачка разбила 2

Ако дете што поједе, што му је забрањено и што је најмањег браце, онда га мајка или тетка бране: — Није наша Јела то изела. Дошао је куцов и изео; даћемо ми куцову батина.

Овакве и сличне лексије не могу остати без успеха. Када дете буде старије и игра по авлији онда му мати често каже: — Слушај душо! Нађи се ту код врати, па ако дође стрина Ката, кажи да нисим код куће. Знаш!

— Знам!

— Пази добро и немој да се случајно забуниш. Или да те не ухвати у лажи.

— Не бој се мама, нећу.

Родитељи и васпитачи треба добро да пазе кад дете приповеда и шта приповеда. Па кад почне трабуњати којешта или лагати, треба га исправљати, јер иначе се буди у детету уверење да оно може оцу и матери причати ма шта и варати их како хоће. А зло је већ и то, кад мало дете стекне уверење да је паметније од родитеља.

Кад посумњамо да дете говори истину, или кад хоћемо да га испитујемо, треба се чувати једне погрешке, коју родитељи често чине. Не треба га код сваког става запиткивати: — јеси ли био са Пером или са Пајом 2 Дете ће често рећи са Пером или са Пајом, а било је с Јовом. Не треба питати: јеси ли ти казао то или које друго дете 2 Не треба уопште питати према оном, како ми мислимо да је било, него треба оставити дете да се испреповеда. Треба му рећи: Кажи како је било с тим и с тим. И кад застане, треба му казати: Па ондаг После Треба се чувати питања на која дете може одговарати са да и не. јер му је лако рећи да ил не.

Ово важи нарочито за дете, које уме ма како ис-