Žena

16 ЖЕНА

— Нисам ни стигла све да ти испричам. Сад ћеш чути. Кад је дошао рат, па га узели у војску, његова Љубица засукала рукаве, па ради од ујутру до увече. Наравно, нема ко да пије, карта се и да развлачи новац туђим женама. Мало сам је на почетку помагала и ја.

— Потписала си јојг Пита он запањено.

— Што да потписујем, дала сам јој, кад јој је требало. Кад си ти могао њему, онаквом какав је био, како не бих ја дала онако трезвеној, честитој, вредној жени. Није ми више ништа дужна, а исплатила је већ половину и оне твоје менице. у

— Љубица»! Пита он зачуђено.

— Богме Љубица. А да ти је само знати, како ју је оставио. Није ни сањала, колико има ситних меница и дугова. Кад су протестовали прву меницу, она отишла у штедионицу, па моли: кажите ми истину, колико има и шта има. Било је доста сиротици. Повуци, потегни, па данас хвала богу лепо.

— Љубица, она туњава Љубица! Чуди се господар Јова.

— Није она била туњава, каже она. Него су његова чуда и покори убили душу и тело оне несретне жене. И знаш ли, шта је још радилаг

— Шта»

— Кад је он отишао, дознала је и за оно његово несретно дете. Он му је био отац, а мати му је умрла. Та знаш га.

Господар Јова климну главом.

Поред своја два детета, узела је и то треће у кућу. Каже: кад је његово, срамота је да пропада. Кад је пре месец дана дошао на одсуство, било је вече и он нађе и своје треће дете за столом. А већ му је писала, да се хвала богу искобељала и да иде на боље. Само му о том детету није писала, да га не буни.

Кад виде и оно треће дете за столом, сав се скаменио. Није за целе вечере проговорио ни речи. Кад су после остали на само, она му каже: — Како си само могао да напустиш онако красно дете 2!