Žena

38 ; ЖЕНА

Како смо ослобођени 2.

Оваку страховиту беду, као што је створио овај рат у Србији, не памти свет. А све што је данас бедно, то је болесно, слабо, мало. Има у Србији много и много хиљада деце без родитеља и икога свога, боса, у подераним кошуљама и икаква другог одела. Има болесних жена, којима нико њихов не може да помогне. Ти су до најновијег времена просто — умирали.

Србин на маћедонском фронту знао је то и хтеде или да умре, или да ослободи своје. Но није у плану био нападај; на Балкану. Француске и енглеске војске беше мало, са Грцима заједно 100 хиљада. Срба свега 60 хиљада. О нападају није било ни речи. Мислило се, да ће се рат свршити на западу против немачке главне војске. Али српски војник .није био у стању живети, јер гласови о беди у Србији стизаху до њега. "Он није хтео да пуца топовима и да на њега пуцају "топовима целе зиме. Бугари и Немци беху укопани, а и он укопан. Докле тако! И овлада тврда одлука у свој српској војсци: или умрети или ослободити отаџбину и своје. Главни заповедник француске војске у Солуну одговараше од тога. Онда му је војвода Мишић јавио: Пустите их да погину као људи, не могу овако. да живе. Српска војска обвезује се, да сама пробије фронт. Живот или смрт.

Колико вам топова треба» пита. генерал. Осим наших још 600 одговара војвода Мишић.

Је ли вам доста и две француске бригаде. — Сасвим доста, ито у позадини.

Свршило се! Крајем септембра месеца обилазио је војвода Мишић српску војску са речима: Спремите се! У отаџбину! Као муња пролетеше ове две речи српски фронт: у отаџбину. |

Војници су се грлили, љубили и заверили или у отаџбину или у смрт. Вук Бранковић, ко окрене леђа српској отаџбини, па ма било 10 на једнога.

Пред сам напад тукли су српски топови бугарске и немачке позиције 6 сати. Онда настаде јуриш. Команда пешацима гласила је: Без пуцања, на нож!