Žena

5 ЖЕНА 208

једним столом, имају заједничку децу. Данашњи човек спрема се за све више, но за брак. То као бајаги долази само од себе, али не брак, као културна заједница. : у

(О оним многим ситницама које тако јако раздражују, и којих је било и овде, нећу вам причати. Било би дуго. Него ћу навести оно, што је најкрупније.

Љубица је била што се каже добра девојка, али је и она гледала на брак са мање озбиљности. Једна "ситница што јој муж не прими мираз, њу је покондирила. А оно начело, да жена треба стално да задобија мужа, то је криво схватила. С друге стране, љубомора је била у Атанасији у много јачој мери, но код других људи, па је то и био узрок, који је тровао брак. А она се лицкала и зато, што је имала, а и зато да му се допадне и одржи га.

(Он се испрва гризао, а после је отворено питао: Коме за љубав» Зар мужу»! Та ја те виђам у свима положајима и за мене није потребно да се толико

_лицкаш. Жена се лицка и бели само света ради, исто као и девојка.

(Она се томе опирала, а он јој каже: девојци се још може опростити кад хоће да се допадне целом свету, јер у том свету тражи онога једнога. Али када нађе онога једнога, онда повезује главу и одриче се накита; — ти, каже, он, лицкаш се, јер хоћеш да миришеш целом свету, а то је срамота. Ја хоћу да ти миришеш само мени.

Она је видела, да њихови разговори нису увек пријатни, и није његове нападаје приписивала своме лицкању, колико његовој раздражености. Зато у линкању није попуштала, него претеривала. Још је увек мислила да ће га тиме везати.

Једнога дана зачепио је обема рукама нос и узвикнуо је: коме се лицкаш, миришеш и белиш> Мени

_ зацело не, јер знаш да ја то не волим. Твоје белило __М твоји мириси заударају на апотеку. | Сад се и она испрсила. Данас је, мисли она у | себи, и опет устао левом ногом, па му каже: Ваљда те је жао новаца. Наравно ја нисам ништа донела.