Žena

ЖЕНА

"Са црквом се оправдава.

Мрак к'о тесто... Киша лије... Компанија тромо ступа... Сваки ћути, уморан је... У води се самој купа...

Ако који заостане

Од умора да почаси,

Он се стреса, к'о пас оно Длаку своју кад окваси.

Командант нас строго коре, Што идемо тако споро,

Па нас храбри са речима : „Сад ће село, сад ће скоро!“

Упиње се сваки снагом, И нада му тело јача,

Да ће скоро село доћи... Иде... Иде и корача.

Све се теши: Ту је село... Ту је близу, сад ће, сада. Али путу никад краја, По некоји већ и пада...

Једва једном ево села, Али село пусто неко, Тражиш јела, ал га нема; Залуд си га жељно чек'о.

„Хајдте, браћо, сви овамо!“ — Виче један пун мидина, „Пронаш'о сам, браћо, овде Финог, доброг, црног вина“.

„Не можеш ли ништа наћи, Вина брате, свуда има...“ Пун очаја, скрхан глађу, Ја приметим друговима.