Žena

ЖЕНА - 237

— Навешћу ти још један пример. Кад се апостол Петар у љутој невољи три пут одрекао Христа, а Христа одвукоше стражари, поче неверни' Петар бегати из Јерусалима. На градској капији када се већ спасао, иђаше му на сусрет Христос. — Куда ћеш Господе, пита га Петар. А Христос му одговара: Идем поново у Рим, нека ме поново распну на крст за моје уверење. Ово провиђење посрамило је светога Петра,

— Ух, чико, да од бога нађу, зашто су св. Оци изоставили из старих евангеља то божанствено место.

— А зар их ја знам, заштог Петар се доцније поправио и био стуб цркве. Па можда зато нису хтели св. Оци да га сувише омаловаже. Ја 0 том нисам много "мислио. А можда нису хтели да остане у евангељу да и они двапут треба да умру за Христа. Доста је кад су забележили, да се Петар и трипут одрекао Христа, па ипак био основни камен Христове цркве.

— Молим вас, чико, бар још једну такву ствар.

— Иди, дете! Доста је и оно чега има у евангељу, а ти хоћеш и оно што су изоставили. Не треба то ни попу. |

— Ал само још једно.

— Добро! Свети Оци су-из оних силних разлика брисали и дометали, и нису имали ни појма, који је прави рукопис евангеља. То тек данас истражују. У Лукином евангељу био је н. пр. „Оче наш“ друкчији но у Матејевом. Лукин „Оче наш" гласио је у старим рукописима овако: „Оче, да буде свето име твоје. Хлеб наш насушни дај нам данас. И опрости нам грехове наше, као што и ми праштамо грехове нама. Као што и ми опраштамо онима, који су нам скривили. М не доводи нас у искушење.“ Овде није било избави нас од лукавога. „Избави нас од лукавога“, није било. И није био почетак : „Оче наш који си на

" небу“, нити је било „да дође царство твоје.“ То чега

с почетка у Луци није било, допунили су по Матејевом евангељу и гласи, онако, како се данас молимо. Баш волем чико, што знам и то.