Žena

ЖЕНА

Краљевини, а под моћним жезлом унука великог-Вожда Карађорђа, краља Петра 1. | Оба су ова говора попраћена била са силним усклицима: Живио нам Ослободитељ наш Петар Велики! Живио регент Александар! Живила Српска војска, Живио Пашић! Након ове сјајне манифестације за ослобођење и уједињење српског народа, прочитао је тајник извештај управног одбора о раду и стању задругином у години 1914, 1915, 1916, 1917 и 1918. Пошто је овај извештај узет на знање, одржала је ваша вредна и одлична јавна радница, велика наша Српкиња гђа Милица Ћук — следећи говор:

„Да је Христу сину Божјем, Било мука својих жао, Да је тврдем вером клоно, Не би данас васкрсао“.

Да и Србин није остао веран својој узвишеној идеји, за коју се 35 пуних пет векова надчовечном снагом борио, за коју се рађао, умирао и Христове муке поднео, ке би данас славио славље свога нациног свога народа у једној јединственој држави, под _жезлом свога узвишеног и љубљеног владара Петра Великог, краља своје крви и свога имена, прожетог истим жељсма, осећајима и надама свога мученичког и напапеног народа српског.

И када пребројавамо у мислима жртве, пале за остварење и оживотворење тога нашег националног | триумфа, онда видимо да су страшне и поразне, управо неизбројиве жртве наше миле браће из мајке Србије, које принесоше они за ослобођење и државно уједињење наше, за обновљени сјај српске круне, која у крви косовској утону, а из крви косовске пеновно · ускрсну, али у још већем сјају, сјединив под собом све крајеве у којима сва племена нашег јединственог | народа живе. Ми Српкиње, чланице српске добротворне _ женске задруге у Загребу, које се данас састадосмо на првој скупштини у „Слободи и Јединству“ радосно

јоналног тријумфа; не би дочекао уједињење целокуп-